Od garaže do globalne velesile: JCB obeležava 75 godina poslovanja

JCB je 23. oktobra 1945. godine osnovao pokojni Joseph Ciril Bamford u skučenoj garaži u mestu Uttoketer, u Stafordšajru.

Temelj budućeg rasta bila je proizvodnja kiperske prikolice napravljene od ratnog otpada koja danas ponosno stoji u izložbenom salonu JCB-ovog svetskog sedišta. Proizvedena je u njegovoj garaži i prodata za 45 funti na gradskoj pijaci. 

1953. se pokazala ključnom godinom za nove proizvode kada je gospodin Bamford izumio rovokopač-utovarivač lansiranjem bagera JCB Mk 1. To je prvi put da je proizvedena jedna mašina sa hidrauličnim zadnjim kašikom za iskop i prednjom montiranom lopatom. Ova domišljatost i danas donosi plodove: JCB je proizveo više od 600.000 rovokopača i oni se sada proizvode na tri kontinenta. 1953. je takođe bila godina kada je prvi put korišćen poznati logotip JCB - prepoznat širom sveta. 

1978. je postignuta još jedna prekretnica: izgradnja druge fabrike JCB u Velikoj Britaniji, JCB Transmissions u Vrekhamu. Ali odluka o pokretanju proizvodnje u Indiji 1979. godine najavila je period globalne ekspanzije dok je Anthoni Bamford uočio potencijal ovog tržišta. Danas JCB ima fabrike u Nju Delhiju, Puneu i Jaipuru, a Indija je sada najveće JCB-ovo tržište, posle Velike Britanije. 

1995. JCB je proslavio 50. godišnjicu posetom Njenog veličanstva kraljice Elizabete II njegovom  Svetskom sedištu, gde je otvorila kopiju garaže Uttoketer u kojoj je gospodin Bamford započeo svoje poslovanje.

2004. zaposleni su se okupili u svetskom sedištu radi prigodne fotografije u znak obeležavanja proizvodnje 500 000. mašine. Bilo je potrebno 60 godina da se dostigne ta prekretnica. Sledećih pola miliona mašina biće proizvedeno u narednih devet godina. Bila je to godina u kojoj je JCBa preduzeo hrabar korak u proizvodnji motora lansiranjem Dieselmax motora, proizvedenog u “JCB Power Systems” u Derbishireu. 2005. godine JCB je otvorio svoju fabriku u Pudongu u Kini. Usledilo je 2009. godine ulaganje od 40 miliona funti u fabriku JCB-a u Ballabgarh-u u Indiji radi stvaranja najveće svetske fabrike rovokopača. U 2010. godini JCB je najavio projekat vredan 40 miliona dolara za razvoj potpuno novog asortimana mini utovarivača i guseničara koji će se proizvoditi u njegovom sedištu u Severnoj Americi. Globalna proizvodnja proširila se na Brazil 2012. godine, a britanski premijer David Cameron zvanično je otvorio novi pogon vredan  63 miliona funti u državi Sao Paulo. 

2016. je bila prekretnica jer je kompanija proslavila proizvodnju 200 000-tog teleskopskog utovarivača.  Danas je JCB najveći svetski proizvođač teleskopskih viljuškara. Te godine je JCB takođe obeležio proizvodnju svog 100.000 mini bagera i proslavio 25 godina proizvodnje revolucionarnog traktora Fastrac. Bila je to i godina kada je novi JCB Hidradig izvanredno prihvaćen na svetskom tržištu. 

Ako je 2017. bila godina prekretnica, 2018. je sigurno bila godina za uzbudljiva predstavljanja.   Upravo je JCB proizveo prvi električni bager u svetu - JCB  19C-1E. Električni mini bager 19C-1E razvijen je kao odgovor na zahteve kupaca za mašinom sa nultim emisijama koja bi mogla raditi u zatvorenom, pod zemljom i blizu ljudi u urbanim sredinama. Kada se potpuno napuni, spreman je za rad u toku celog  radnog dana na gradilištu. 2018-te je takođe pokrenula izuzetno uspešnu seriju bagera guseničara X-Series i i postavio temelje fabrike za proizvodnju dampera u JCB svetskom sedištu u Rocesteru. JCB je takođe najavio investiciju od 50 miliona funti u novu fabriku za proizvodnju kabina u Uttoketeru. 

Svoju 75. godišnjicu 2020-te, JCB je obeležio proizvodnjom 750.000-tog rovokopača. U junu ove godine JCB je objavio da je prvi u svetu konstruisani  bager  sa pogonom  na vodonik,  JCB 220X uspešno prošao rigorozna jednogodišnja ispitivanja.  Time  je JCB  potvrdio liderstvo  u sektoru  tehnologija bez i sa niskim nivoom ugljenika. To je veliki iskorak koji potvrđuje da je JCB prva kompanija na svetu za građevinsku opremu koja je predstavila radni prototip bagera pogonjenog vodonikom, kojeg mnogi smatraju gorivom budućnosti. 

Nove  inovacije i proširenja proizvodnje sigurno će doći u narednih 75 godina!